Мира Радоевич - Сербия в Великой войне 1914 – 1918 гг

Там же , с. 9–17.

Севделин Андреjевић, Економска пљачка Србиjе за време Бугарске окупациjе , Србиjа 1918, стр. 19–33.

Сербские части были распределены следующим образом: справа размещалась Вторая армия (Тимокская, Шумадийская и Югославянская дивизии), в средней части и на левом фланге — Первая армия (Дринская, Дунайская и Моравская дивизии) и Прилепский отряд (Л. Џорџ, нав. дело , том II, стр. 470; P. Tomac, nav. delo , str. 634–635).

Там же , с. 634–637.

Там же , с. 637–639.

Там же , с. 640–643; П. Опачић, "Слом Централних сила на балканском ратишту 1918. године. Пробоj Солунског фронта", стр. 286–287.

P. Tomac, nav. delo , str. 643.

Там же , с. 642–643.

О наступательных операциях сербских войск на Солунском фронте, битве на Добром Поле, прорыве фронта, выходе сербских частей на Вардар, маневре в бассейне Брегалницы, взятии Царева Села подробнее см.: Велики рат Србиjе , књ. 27, Београд, 1936. и Велики рат Србиjе , књ. 28, Београд, 1937.

Из Бельгии переброшен баварский Альпийский корпус. На сербском театре боевых действий дислоцировались также 53 корпус, 219, 217 и 224 пехотные дивизии. Наряду с немецкими были подтянуты 9, 30 и 59 австро-венгерские дивизии.

Об операциях сербских войск по вступлению на территорию Сербии, о взятии Ниша, операциях за Белград, переправу сербских армий через Саву и Дунай, выход к демаркационным линиям подробнее см: Велики рат Србиjе , књ. 29, Београд, 1937; Велики рат Србиjе , књ. 30, Београд, 1937; Велики рат Србиjе , књ. 31, Београд, 1939.

Цит. по: В. Ђ. Крестић, Срби у Угарскоj 1790–1918 , стр. 490–491.

Велики рат Србиjе , књ. 31, Београд, 1939.

Grada o stvaranju jugoslovenske države , tom I, str. 196–198.

Там же , с. 203.

M. Bjelajac, Vojska Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918–1921 , Beograd, 1988, str. 17–46; V. Strugar, "Vojna zaštita jugoslovenskih zemalja u danima ujedinjenja 1918. godine", Vojnoistorijski glasnik , br. 3/1991, str. 11–73.

Grada o stvaranju jugoslovenske države , tom II, str. 338–343; B. Krizman, Hrvatska u Prvom svetskom ratu. Hrvatsko-srpski politički odnosi , Beograd, 1989, str. 245–298.

Grada o stvaranju jugoslovenske države , tom II, str. 373–375.

Там же , с. 387–417; F. Šišić, nav. delo , str. 171–176, 189–217.

B. Petranović, M. Zečević, Jugoslavija 1918–1988 , str. 97-114.

F. Šišić, nav. delo , str. 236–241; B. Petranović, M. Zečević, Jugoslavija 1918–1988 , str. 115–121; Д. Jанковић, "Женевска конференциjа о стварању jугословенске заjеднице 1918. године", Историjа XX века , V, 1963, стр. 225–260; D. Stanković, Nikola Pašić, saveznici i stvaranje Jugoslavije , str. 274–277.

Там же.

Grada o stvaranju jugoslovenske države , tom II, str. 640–642.

Там же.

Там же.

Лазар Ракић, Jаша Томић (1856–1922) , Н. Сад, 1986; L. Rakić, "O ulasku Vojvodine i zajedničku jugoslovensku državu 1918. godine", JIČ, 1–4, 1989, str. 121–125; Ranko Končar, Opozicione partije i autonomija Vojvodine 1929–1941 , Novi Sad, 1995, sir. 15–23; Ч. Попов, J. Попов, Аутономиjа Воjводине. Српско питање , Сремски Карловци, 1993, стр. 18–19; В. Ђ. Крестић, Срби у Угарскоj 1790–1918 , стр. 491–497.

Ч. Попов, J. Попов, Аутономиjа Воjводине. Српско питање , стр. 19; M. Radojević. "Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine 1918–1941", Istorija 20. veka, br. 2/1996, str. 40–41.

Grada o stvaranju jugoslovenske države , tom II, str. 655–658.

Там же , с. 673–676.

Там же.

Там же , с. 683.

D. Stanković, Nikola Pašić, saveznici i stvaranje Jugoslavije , str. 26.

Там же , с. 27–29.

Там же , с. 215–251; Б. Петрановић, Jугословенско искуство српске националне интеграциjе , Београд, 1993, стр. 23–25; А. Митровић, Србиjа у Првом светском рату , стр. 543–564.

Подробнее см.: B. Krizman, Hrvatski sabor i ujedinjenje 1918. godine. Stvaranje jugoslovenske države 1918. godine , Beograd, 1989, str. 51–72; B. Krizman, Raspad Austro-Ugarske i stvaranje jugoslovenske države , Zagreb, 1977; B. Krizman, Hrvatske stranke prema ujedinjenju jugoslovenske države, politički život Jugoslavije 1914–1945 , Beograd, 1973, str. 93-128.

AJ, Zbirka medunarodnih ugovora; А. Момбауер, нав. дело , стр. 38–39; Alma Luckau, The German Delegation at the Paris Peace Conference , New York, 1941, pp. 272, 279; Marshall Lee, Wolfgang Michalka, German Foreign Policy 1917–1933: Continuity or Break? , Lamington Spa, 1987, p. 26.

Цит. по: А. Момбауер, нав. дело , стр. 40.

AJ, Zbirka medunarodnih ugovora; А. Момбауер, Узроци Првог светског рата , стр. 43; Anton Kaes, Martin Jay, Edward Dimenberg, The Weimer Republic Sourcebook , Berkeley, and London, 1994, p. 819.