Там же , с. 11–12.
Подробнее см.: А. Митровић, Устаничке борбе у Србиjи, 1916–1918 , стр. 62–75.
Там же , с. 406–486.
Сам Коста Воинович после подавления восстания в апреле 1917 года болгарскому поручику Генчову, коменданту села Блажева, написал: «Сербский народ рабствовал пятьсот лет, но все же стал свободным, да если и еще столько же будет рабствовать, все равно не может и не смеет потерять надежду, что скоро станет свободным. И пока мы не станем свободными, не перестанут появляться люди, которые будут идти в народ и напоминать ему, что пора самим освобождаться, как это наши предки делали, так что если не будет Воиновича, будут другие» (Цит. по: М. Перовић, Устанак на jугу Србиjе 1917 , Београд, 1954, стр. 11).
Огневую мощь этих частей составляли 5 000 винтовок, 40 пулеметов и 12 орудий.
Подробнее см.: А. Митровић, Србиjа у Првом светском рату , стр. 409–486; М. Перовић, нав. дело , стр. 215.
D. Stanković, Nikola Pašić, saveznici i stvaranje Jugoslavije , str. 183–215.
Д. Jанковић, Jугословенско питање и Крфска декларациjа 1917. године , Београд, 1967.
F. Šišić, nav. delo , str. 94; M. Zečević, Slovenska ljudska stranka i jugoslovensko ujedinjenje 1917–1921, Beograd, 1973; А. Митровић, Србиjа у Првом светском рату , стр. 519–530; D. Janković, M. Mirković, nav. delo , str. 344.
B. Petranović. M. Zečević. Jugoslovenski federalizam. Ideje i stvarnost , tom 1, Beograd, 1987, str. 36–38; Diplomatska prepiska srpske vlade 1917 , Zbornik dokumenata, pr. M. Zečević i M. Milošević, Beograd, 1991, str. 321–324; Д. Jанковић, Jугословенско питање и Крфска декларациjа 1917. године , стр. 189–314; А. Митровић, Србиjа у Првом светском рату , стр. 510–512; D. Stanković, Nikola Pašić, saveznici i stvaranje Jugoslavije , str. 219–229; D. Janković, M. Mirković, nav. delo , str. 344–348.
Там же.
Там же.
N. Rakočević, nav. delo , str. 256–284; D. Vujović, nav. delo , str. 157–229; D. Stanković, Nikola Pašić, saveznici i stvaranje Jugoslavije , str. 180–188; Д. Живоjновић, Црна гора у борби за опстанак 1914–1922 , стр. 133–162; А. Митровић, Србиjа у Првом светском рату , стр. 321–325.
Ђ. Станковић, Никола Пашић, савезници и стварање Jугославиjе , стр. 195–196.
Там же , с. 197–198.
Там же , с. 198–199; D. Šepić, Italija, saveznici i Jugoslovensko pitanje 1914–1918 , str. 190.
P. Renuven, nav. delo , str. 377.
Имеются в виду мирные договоры, заключенные 3 марта в Брест-Литовске и 7 мая 1918 года в Бухаресте. По договору в Бухаресте Румыния должна была отказаться от Добруджи, она Венгрии уступала территории до горных границ, а взамен получала право на Бессарабию. Румынская армия была сведена к двум дивизиям. Центральным державам досталась и значительная часть внутренних богатств Румынии. Валахия оставалась под оккупацией до окончательной ратификации договора ( Там же , с. 362–375; С. Скоко, "Ратна 1918", Србиjа 1918 , Зборник радова, Београд, 1989, стр. 271–274).
Там же , с. 274–280; P. Tomac, nav. delo , str. 559–565; P. Renuven, nav. delo , str. 377, 389–406.
Там же , с. 416–414.
Маршал Пауль фон Гинденбург, начальник Генерального штаба, 14 августа 1918 года перед представителями гражданского правительства заявил: «Больше нам не следует надеяться, что сможем военными акциями сломить волю наших врагов к борьбе. Цель наших операций должна заключаться в том, чтобы мало-помалу парализовать эту волю энергичным наступлением».
Grada o stvaranju jugoslovenske države , tom I, str. 12–14.
Там же , с. 18.
D. Stanković, Nikola Pašić, saveznici i stvaranje Jugoslavije , str. 229–243.
Grada o stvaranju jugoslovenske države , tom I, str. 151–164.
Там же , с. 96–124; D. Janković, M. Mirković, nav. delo , str. 351–356.
D. Stanković, Nikola Pašić, saveznici i stvaranje Jugoslavije , str. 251–269.
Божидар В. Марковић, Наше народно уjедињење. Унутрашње уређење Jугославиjе , Београд, 1938, стр. 49–69; M. Радоjевић, "О jугославенству самосталних радикала", Историjа 20. века , бр. 2/1998, стр. 17–30.
Согласно имеющимся данным, в 1914 году урожай зерновых в Австро-Венгрии составлял 46,5 миллионов квинталов. На следующий год производство снизилось на 24,4 миллиона квинталов или на 52 % от прежнего. После открытия фронта в Галиции дефицит зерновых культур в 1916 и 1917 годах составлял приблизительно 37 миллионов квинталов, а в 1918 году — даже 47,5 миллионов квинталов (Д. Милић, нав. дело , стр. 9).
Читать дальше