B. Petranović, M. Zečević, Jugoslavija 1918–1988 , str. 53–65; D. Stanković, Nikola Pašić, saveznici i stvaranje Jugoslavije , str. 131–147; А. Митровић, Србиjа у Првом светском рату , стр. 208–209.
D. Šepić, Italija, saveznici i Jugoslovensko pitanje 1914–1918 , str. 54–75; Н. Поповић, Односи Србиjе и Русиjе у Првом светском рату , стр. 195–208.
Сербское правительство 6 августа 1915 года выступило с предложением: «1. Скопье и Овчее Поле должны быть стратегически обезопашены; 2. Пpилeп останется Сербии; 3. Сербско-греческая граница пройдет от Перистери или Сува Планины и на юго-запад до Албании» ( Говор Николе Пашића на првоj таjноj седници Народне скупштине у Нишу 7/20. августа 1915. године, Говор Николе Пашића на другоj таjноj седници Народне скупштине у Нишу 8/21. августа 1915. године, Расправа на трећоj таjноj седници Народне скупштине 10/23. 1915. године , Ђ. Станковић, Сто говора Николе Пашића , књ. 2, стр. 20–46; J. М. Jовановић, Стварање заjедничке државе Срба, Хрвата и Словенаца , књ. 2, стр. 57–65, 85; П. Опачић, Србиjа и Солунски фронт , стр. 19–20).
М. Екмечић, Ратни циљеви Србиjе 1914. године , стр. 219–280; A. Mitrović, "Tajni ugovor izmedu Centralnih sila i Bugarske od 6. septembra 1915", Medunarodni problemi , 1978, br. 3–4, str. 47–65.
П. Опачић, Србиjа и Солунски фронт , стр. 17.
D. Janković, B. Hrabak, Zapisnici sa sednica Ministarskog saveta Srbije 1915–1918 , pr., Beograd, 1976, str. 196–197; П. Опачић, Србиjа и Солунски фронт , стр. 22–23.
Н. Поповић, Односи Србиjе и Русиjе у Првом светском рату , стр. 140–182; М. Екмечић, Ратни циљеви Србиjе 1914. године , стр. 219–280; D. Stanković, Nikola Pašić, saveznici i stvaranje Jugoslavije , str. 147–162; J. М. Jовановић, Стварање заjедничке државе Срба, Хрвата и Словенаца , књ. 2.
D. Stanković, Nikola Pašić, saveznici i stvaranje Jugoslavije , str. 74–77; A. Mitrović, Prodor na Balkan, str. 226–256.
D. Stanković, Nikola Pašić, saveznici i stvaranje Jugoslavije , str. 77–79.
Говор Николе Пашића на првоj таjноj седници Народне скупштине у Нишу 7/20. августа 1915. године, Ђ. Станковић, Сто говора Николе Пашића , књ. 2, стр. 20.
P. Tomac, nav. delo , str. 250, 277–278.
Подробнее см.: Милош Jагодић, Нови краjеви Србиjе (1912–1915) , Београд, 2013, стр. 208–225, 277–280, 288–297; А. Митровић, Србиjа у Првом светском рату , стр. 207–232; М. Екмечић, Ратни циљеви Србиjе 1914. године , стр. 258–293; B. Hrabak, "Elaborat srpskog Ministarstva inostranih dela pripremama srpske okupacije Albanije 1915. godine", Godišnjak Arhiva Kosova , br. 2–3, (1966–1967), Priština, 1970, str. 7-35; Д. Батаковић, Косово и Метохиjа у србско-арбанашким односима , стр. 212–218.
Первое тайное соглашение с Эсад-пашой было заключено 17 сентября 1914 года. В нем было 15 пунктов, которыми определялись отношения Сербии и Албании, где Эсад-паша пришел к власти, и предусматривалось установление прочного мира. Оба государства обязались не заключать договоров, противоречащих интересам другой подписавшейся стороны. Сербия взяла на себя обязательство помочь Албании урегулировать ситуацию и сформировать Законодательный совет. Было предусмотрено также, что правителя Албании выберет Великая скупщина албанского народа, состоящая из представителей всех племен. Совместно с Сербией Эсад-паша должен был сформировать общие представительства в других странах, организовать общую оборону, транспортное сообщение, правовую систему и так далее. Соглашение предусматривало строительство железной дороги, связывающей Сербию с Драчем (Дурресом), установление границ и ряд других вопросов. Вторым соглашением, которое подписано 28 июня 1915 года, сербское правительство обязалось гарантировать территориальную целостность Албании и защищать ее от посягательств других государств. Предусматривалась корректировка границ в пользу Сербии. Эсад-паша взял на себя обязательства территориально упорядочить Албанию, создать административный аппарат, совместно с Сербией создать армию и жандармерию. С помощью Сербии предстояло избрать его принцем Албании, с которой после этого установить реальный союз, в рамках которого бы существовала общая армия, таможня, дипломатическая служба, торговля, транспортная сеть, финансовая система ( Там же , стр. 209–216).
A. Mitrović, Prodor na Balkan, str. 257–268.
О военных операциях осенью 1915 года подробнее см.: Ж. Павловић, Рат Србиjе са Аустро-Угарском, Немачком и Бугарском 1915 , Београд s. a.; P. Tomac, nav. delo , str. 271–306; A. Mitrović, Prodor na Balkan, str. 257–270.
Читать дальше