Мира Радоевич - Сербия в Великой войне 1914 – 1918 гг

Н. Поповић, Русиjа и Србиjа 1914–1918 , стр. 34–40; М. Екмечић, Ратни циљеви Србиjе 1914. године , стр. 34–52.

В. Черчил, Светски рат , I, Београд, 1936, стp. 456–460; Херман Вендел, Борба Jугословена за слободу и jединство , Београд, 1926, стр. 626–628, 645; Н. Поповић, Русиjа и Србиjа 1914–1918 , стр. 34–37; М. Екмечић, Ратни циљеви Србиjе 1914. године , стр. 44–52; А. Џ. П. Теjлор, нав. дело , стр. 491–492.

А. Митровић, Србиjа у Првом светском рату , стр. 94-100.

М. Екмечић, Ратни циљеви Србиjе 1914. године , стр. 84–89; А. Митровић, Србиjа у Првом светском рату , стр. 136–146.

Там же , с. 148–155; Д. Jанковић, Србиjа и jугословенско питање 1914–1915 , стр. 254–256; D. Stanković, Nikola Pašić i jugoslovensko pitanje , knj. 1, str. 203–206; М. Радоjевић, нав. дело , стр. 132–137.

Подробнее см.: Novica Rakočević, Politički odnosi Crne Gore i Srbije 1903–1918 , Cetinje, 1981; N. Rakočević, Crna Gora u Prvom svetskom ratu 1914–1918 , Cetinje, 1969; Dimo Vujović, Ujedinjenje Crne Gore i Srbije , Titograd, 1962.

А. Митровић, Србиjа у Првом светском рату , стр. 163–174; Д. Jанковић, Србиjа и jугословенско питање 1914–1915 , стр. 464–480.

Д. Jанковић, "Нишка декларациjа. Настанак програма jугословенског уjедињења у Србиjи 1914", Историjа XX века , Зборник радова, X, 1969, стр. 103–104; Ђ. Станковић, Сто говора Николе Пашића. Вештина говорништва државника , књ. 2, стр. 5–7; B. Petranović, M. Zečević, Jugoslavija 1918–1988 , str. 37.

Там же , с. 37–38; А. Митровић, "Питање ставрања jугословенске државе као међународни проблем у рату 1914–1918", Стварање jугословенске државе 1918. године , Београд, 1989, стр. 21–22.

Границы этого государства Никола Пашич намечал так: «От Оршавы на Дунае, так, чтобы с Румынией имели географическую границу, которая проходила бы по Моришу до впадения в Тису; оттуда почти по прямой линии до Дуная, так, чтобы Суботица и Бая остались нам; оттуда ломаной линией до впадения в Муру, так, чтобы Мохач и Печуй с В. Канижей остались нам, затем по Муре до мест выше Морбурга; оттуда — кривая граница на запад, чтобы Целовец остался новому государству; западно от Целовца свернуть к югу до моря Адриатического, так, чтобы Горица и Градишка с Триестом вошли в состав этого государства; оттуда по морю до реки Семени в Албании; а тогда по Семени до нашей нынешней границы». Цит. по: П. Опачић, Србиjа и Солунски фронт , стр. 14.

О войне в 1915 г. подробнее см.: C. R. M. F. Cruttwell, A History of The Great War 1914–1918 , Oxford, 1969, p. 137–279; A. J. P. Taylor, The First World War, An Illustrated History , London, 1966, pp. 67-118.

P. Tomac, nav. delo , str. 187–192, 258–271.

Там же , с. 206–212.

Данные о количестве погибших на Восточном фронте очень разнятся. Из информации, которую российская сторона предоставила французскому послу Палеологу, в боях российские войска в период с мая по июль теряли около 350 000 солдат ежемесячно, и в августе — 450 000, что составило около 1 500 000, в то же время австро-венгерские потери составили около 500 000 убитых, раненых и пленных.

П. Опачић, Србиjа и Солунски фронт , стр. 7.

P. Tomac, nav. delo , str. 216–225.

В 1917 году ее войска потерпели тяжелое поражение у Кобарида (Капоретто) и уже до конца войны остались неспособными к серьезным наступлениям.

P. Tomac, nav. delo , str. 273–274; Ж. Аврамовски, Опредељивање Бугарске за централне силе у Првом светском рату (1914–1918) , стр. 61–97; Н. Поповић, Антанта и српско-бугарски односи у Првом светском рату , стр. 101–125.

P. Tomac, nav. delo , str. 315.

Там же , с. 315.

Д. Jанковић, Србиjа и jугословенско питање 1914–1915 , стр. 223–250; А. Митровић, Србиjа у Првом светском рату , стр. 181–187.

Цит. по: Драгиша Васић, Карактер и менталитет jедног поколења , Нови Сад s. a., стр. 74–75.

Там же , с. 75–76.

Ч. Џ. Вопицка, нав. дело , стр. 55–56.

Џ. Рид, нав. дело , стр. 33.

Подробнее см.: Д. Jанковић, Србиjа и jугословенско питање 1914–1915 , стр. 223–250; U. Ostojić-Fejić, "Stav britanskih javnih i naučnih radnika prema ratnim naporima Srbije 1914–1915", Vojnoistorijski glasnik , br. 2/1983, str. 253–265; А. Митровић, Србиjа у Првом светском рату , стр. 177–181.

В. Стоjанчевић, Србиjа у Првом светском рату , стр. 91–92.